O Školi!

ЛАКТАШИ ИСТОРИЈА,ПОЛОЖАЈ,СПЕЦИФИЧНОСТИ

Не може се поуздано тврдити како су Лакташи добили име. По неким тумачењима, поријекло треба тражити у историји, почев од насеља из времена старих Римљана, а по другима у географији- кривини, лакту, који је својим вијугањем направио Врбас, највећа ријека на овом подручју.

Подаци о насељености овог подручја датирају још из старијег каменог доба, чији почеци сежу од око 150.000 година П.Н.Е. Археолошка налазишта из тога времена су смјештена су по ниским брежуљцима поред ријека. Такво једно насеље је Брдашце смјештено на данашњем Бањском брду у близини центра Лакташа. Пронађени су археолошки остаци из млађег каменог доба па све до жељезног доба.

Римљани су ове крајеве ставили под своју власт 9. године наше ере. Данашња област Лакташа налазила се на самој граници двије провинције: Далмације и Паноније.

У доба средњег вијека Лакташки крај проживљава тада тешку и неизвјесну судбину. Смјењује се владавина Источних Гота, Авари и Словена, а почетком 12. вијека овај простор постаје дио краљевине Угарске.

Почетком 16. вијека овај простор освајају Турци и њиме владају 350 година, што је довело до великих помјерања становништва.

Од 1878. године Босна и Херцеговина улази у састав Аустро-Угарске. Да би разбили хомогени српски простор послије 1883. године на простор Лијевча поља и Поткозарја насељавају се Итаијани, Нијемци, Украјинци и Пољаци. Њемци и италијани примјеном савремених агротехничких мјера врло брзо подиже привредну развијеност на виши ниво тако да овај простор бива најразвијенији дио Босне и Херцеговине. Један о тада најјачих трговачко-занатских центара је био данашњи Александровац, који је 1889. године добио пошту, а ту је био и лоциран и погон за производњу чувеног сира из самостана Траписти.

Распадом Аустро-Угарске 1918. године и уласком у састав Краљевине СХС, односно касније Краљевине Југославије, током и послије Другог свјетског рата лакташки крај је био у изузетно тешком положају.

Општина Лакташи је претежно равничарска општина са просјечном надморском висином од 125 метара и укупном површином од 388 km2. Најзначајнији ресурси лакташког краја су земљиште и воде. Ипак, оно што Лакташе издваја од других су изразито љековити термоминерални извори и двије познате љековите бање, два драгуља на овом малом простору, бања Лакташи и бања Слатина.

Средиште општине, и њен административни и културни центар, је истоимени градић Лакташи, са око 5.000 становника, препознатљив по својој уредности, љепоти, и економском проспиритету. Административно, општину Лакташи чини 11 мјесних заједница у чијем је саставу 37 насеља, а поред Лакташа, развијенија насеља су и Трн, Александровац и Слатина.

Бурна историја Лакташа оставила је и културно-историјско наслијеђе бројне археолошке локалитете који обично прате долину ријек Врбас која се протеже дуж цијеле општине. Поред бројних археолошких налазишта и културно-историјских споменика, на подручју оптине постоје бројна мјеста за одмор, шетњу и друге облике рекреације.

Посебан природно-туристички мотив представља близина природног резервата Бардача који је од Лакташа удаљен око 32 km као и обронци планине и националног парка Козаре.

Од неразвијене општине, каква је била све до пред крај прошлог вијека, Лакташи су се развили у данас једну од најразвијенијих општина у Републици Српској и Босни и Херцеговини.

Често ми за Лакташе кажемо, да је то најљепши мали град на свијету, с обзиром да у Лакташима можете наћи све што и у много већим градовима. У граду су смјештене све важније административне и културне институције, бројни угоститељски, спортски и други забавни садржаји.

О ШКОЛИ!

Основна школа ”Младен Стојановић”

 

Основна школа у Лакташима постојала је прије Другог свјетског рата, тачније од 1927. године. О оснивању, градњи и раду те школе не постоје документи, јер је све уништено у току Другог свјетског рата.

 

Школа је поново почела са радом 1945. године, а прва учитељица је била Вилма Бабић. Школа је радила као четвероразредна до школске 1950/51. године и од тад је почела прерастати у осмогодишњу.

Школа је добила име народног хероја Младена Стојановића школске 1960/61. године, тачније 30.априла 1961. године, одлуком Школског одбора, поводом десетогодишњице рада. Дан школе је везан за овај датум и име народног хероја Младена Стојановића.

 

Данас ученици разредне наставе изводе наставу у првој смјени, а ученици предметне у другој смјени.

Школа по опремљености учионица и кабинета, по оцјени стручних надзорника, спада у ред добор опремљених школа у Републици Српској и континуирано се ради на даљем опремању школе наставним средтвима и техничким помагалима.

 

Ученици и наставници ове школе добро реализују васпитно-образовни рад.

 

Подручна школа Кришковци

 

Прва школа у Кришковцима отворена је 1947. године и била је четвероразредна. Настава за пети разред почиње школске 1956/57. године, да би школске 1959/60. прерасла у осморазредну. Изградња школске зграде у којој се данас настава изводи започела је у прољеће 1974. године.

 

 

У састав школе од 1. септембра 1983. године улази Подручна школа у Кришковцима данас ,,Младен Стојановић”. Наставни процес се изводи само у првој смјени.

 

 

 

Подручна школа Клашнице

 

Ратне, школске 1993/94. године, школа у Клашницама је поново почела са радом као четвероразредна, а касније од 2003/04. године, као петоразредна да би 2008/09. школске године прерасла у деветоразредну. Основна школа у Клашницама је постојала у вријеме аустро-угарске власти у Босни и Херцеговини, тачније 1907. године. Наставни процес се одвија у три смјене.