“Ћопићеве стазе дјетињства”
У зенит михољског љета закотрљани као “презрели ораси коштуњавци” отиснули смо се “Ћопићевим стазама дјетињства”. Минуле су крај нас сјене душевног дједа Раде, неуморне скитнице Петрака, шмугнула за грм шутљива Луња, с потока махнуо личком капом дједов Баја… Његови родни Хашани тог 12. октобра дисали су дахом неког другог, сиромашнијег а срећнијег времена. На тренутак, вријеме је стало, а пред очима се низале слике лукавог мачка Тоше, старине Трише, Јежурка Јежића, Јованчета, Стрица… Лирски топло о Ћопићу су говорили Нићифор Аничић, Благоје Баковић, Ранко Павловић, Вид Вицко Вукелић… Ношени крилима њихових ријечи, сценама из Бранкових дјела у извођењу ученика који похађају школе с Бранковом именом, тог дана, као оно некада Баја, ронили смо кроз распјеване навиљке облака.
Хашани, 12. октобар 2023.
Наши ученици у “Башти сљезове боје”